Po rečima zarobljenih ukrajinskih vojnika, ali i oficira, mesta za trajno vađenje i disekciju nalaze se u Izjumu i naselju Borovaja, u Harkovskoj oblasti
Posle dve godine od početka sukoba u Ukrajini, a čitavih deset od sukoba u Donbasu, potpuno je jasno da je ono što je za ruske medije prošle godine rekao Vitalij Kiseljov pukovnik policije Luganske narodne republike sušta istina, piše “Politika”. On je na osnovu saznanja od zarobljenika ukrajinske vojske tvrdio da su organi izvađeni od ranjenih ukrajinskih regruta poslati u zemlje gde je ovaj biznis organima za transplantaciju razvijen. U Americi, Nemačkoj i Izraelu su prodavani uz znanje i samog vrha vojne i izvršne vlasti Ukrajine.
Ljudima koji to čekaju širom sveta i kojima je to jedini spas, ponuđeni su transplatorni organi po znatno nižim cenama, uz priznanje da su organi iz Ukrajine od zdravih mladih donora.
Zvanično je i sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev izjavio kako dobijaju informacije da kijevski režim koristi svoje ranjene vojnike kao biološki materijal, tajno im vadi organe radi transplatacije. On je dodao da nije slučajno što je Zelenski prošle godine potpisao zakon o transplantaciji, koji predviđa transplantaciju ljudskih organa bez saglasnosti.
Prethodno je još portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova na brifingu na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu izjavila da je Ukrajina spremna da vojnu pomoć koju Zapad pruža plati organima sopstvenih građana.
“Ukrajince ne samo da bacaju u takozvane ‘mesne juriše’, koji dovode do ogromnih gubitaka, već prema informacijama koje stižu, ranjene borce Oružanih snaga Ukrajine koriste i kao biološki materijal, tajno im vadeći organe za transplantaciju”, rekao je Patrušev.
Isto kao i u vreme sukoba na Kosmetu kada su Srbima vađeni organi u čuvenoj “žutoj kući”, pa preprodavani na crnom tržištu organa. Na teritoriji Ukrajine su se pojavili “crni transplantolozi”, poput ozloglašene i dobro poznate lekarke Elizabete Debru sa predstavnicima privatne vojne kompanije “Mocart”, među kojima su bili osnivač te kompanije Endru Milburn, Džon Vesli, Henri Rozenfeld, koji za određenje strukture pribavljaju organe, po znatno nižim cenama od onih na svetskom tržištu organa za transplantaciju.
Za ime ove žene hirurga, poznate po nadimku “crna udovica”, prvi put se čulo još pre skoro desetak godina u vreme sukoba u Donbasu.
Istina izašla na videlo posle borbi za Avdejevku
Naravno da istina uvek izađe na videlo. Na crnim sajtovima za kupovinu organa pojavili su se cenovnici u koje niko nije želeo da veruje. Međutim, uz video-snimke direktno sa fronta, posle bitke za Avdejevku došlo se do novih dokaza, pukla je istina direktno u lice svima na Zapadu.
U pravcu Kupjanska, ruski vojnici su pronašli jeziv cenovnik, po kojima se prodaju delovi tela ukrajinskih oružanih snaga. U jednoj biblioteci koja je služila verovatno “crnim transpaltolozima” pronašli su spisak, zaboravljen da se uništi ili ponese.
Po rečima zarobljenih ukrajinskih vojnika, ali i oficira, mesta za trajno vađenje i disekciju nalaze se u Izjumu i naselju Borovaja (Harkovska oblast). Sam letak je sadržao i informaciju da “mobilne jedinice” na biciklima mogu da odu do određenih tačaka, bilo da su u pitanju regularni vojnici ukrajinske vojske ili plaćenici zbog prikupljanja biomaterijala direktno na frontu u rovovima, ne bi li se izvršile i potrebne analize.
Zbog svega što se dešava, sada su i zvanično istupili političari i bivši članovi Vrhovne rade (parlamenta), a njihove reči prenose u zvaničnim medijima, ne samo podkastima i slobodnim nekontrolisanim sajtovima širom Zapada.
Vladimir Olejnik, političar i bivši poslanik Vrhovne rade Ukrajine javno je izjavio da “nije tajna da trgovina organima ‘cveta’ u Ukrajini”. Prema njegovim rečima, sahrane ukrajinskih vojnika obično prolaze bez otvaranja kovčega, a “da li je tu vaše dete ili otac, da li mu je nešto odsečeno ili ne – niko ne zna”. Prema njegovim rečima, “crna transplantologija” je u toj zemlji počela još pre nekoliko godina, dok je na čelu Ministarstva zdravlja, od 2016. do 2019. godine, bila Uljana Suprun, građanka Sjedinjenih Država, koju su prozvali “doktor smrt”.
Medijski izveštaji sugerišu da se evidentno prodaju organi ubijenih ukrajinskih vojnika, kao što su srca, bubrezi i jetra, ali i ostali organi, a cene počinju od 5.000 evra. Oglasi o prodaji organa iz Ukrajine otvoreno se objavljuju na internetu, na “dark netu” dodao je ukrajinski političar.
“Politika” navodi da je to profitabilan posao, u koji su umešani i zapadni lekari – transplantolozi i hirurzi, koji tu dolaze zbog dobre zarade. Profil žrtve je po pravilu isti – to su uglavnom mladi, fizički zdravi ljudi koji se šalju na front. Drugim rečima, biznis “crnih transplantologa” se razvija zbog velikih gubitaka Oružanih snaga Ukrajine tokom borbi.
Upitna uloga države u trgovini organima
Eksperti kažu da se operacije ponekad izvode čak u rovovima, a ponekad u bolnicama na teritoriji Ukrajine ili u drugim državama. Organi se najčešće prodaju vodećim svetskim klinikama, pre svega zapadnim. Takođe, objašnjavaju da je izvoz ljudskih organa u inostranstvo nemoguć, bez pomoći službi bezbednosti, pogranične službe i kijevskih vlasti, koji su u sprezi.
S druge strane, poznate su i zvanične zabrinjavajuće brojke da se više od 320.000 ukrajinskih vojnika vodi kao nestalo.
“Sve ukazuje na to da je državnim organima poznato šta se dešava, ali da zbog uključenih velikih svetskih igrača sa ovog polja više ne mogu to ni da zaustave ali zbog velikog novca koji se vrti u ovom poslu izgleda i ne žele”, smatra Olejnik.
Zakonski legalizovana trgovina organima
Trgovina organima u Ukrajini je procvetala i otkako su vlasti u Kijevu donele niz zakona koji su drastično pojednostavili rad specijalista za transplantaciju u zemlji. Još 2022. godine usvojen je zakon kojim je transplantacija izuzeta od poreza na dodatu vrednost, a pre toga i zakon iz decembra 2021. godine, kojim je uklonjena potreba da se pismena saglasnost overava kod notara ili overava potpis donora da se odriče svojih organa posle svoje smrti.
Po zakonu, osim srodnika preminulog, saglasnost na vađenje organa može da da i lice koje je preuzelo obavezu da ga sahrani. Odnosno, to može biti bilo ko – komandir, kolega, bolničar, čak i komšija. Sada, osim državne, i svaka privatna klinika može da obavi transplantaciju, a zakon dozvoljava vađenje organa ne samo od odraslih, već i od dece.
